Borovnica Bluecrop
Borovnica Bluecrop se uspešno uklapa u mešovite zasade jer bolje podnosi višak vlage u zemljištu od sličnih sorti. Žbun traži sunčano mesto zaštićeno od vetra i kiselu podlogu.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 1.010 RSD
1.010 RSD
Opis sorte
Prilikom organizacije prostora u bašti, Bluecrop zahteva jamu širine 60 cm ispunjenu mešavinom kiselog treseta i piljevine. Ova visokožbunasta borovnica raste do 150 cm visine, pa je treba planirati na mestima gde neće zasenjivati niže kulture. Zbog plitkog korena, neophodno je održavati prostor oko žbuna bez korova i redovno zalivati mekom vodom. Položaj na direktnom suncu obezbeđuje kvalitetan razvoj bobičastih plodova. Malčiranje sumporom ili kiselim tresetom pomaže u održavanju stabilnih uslova u mešovitom zasadu.
Detalji
- Botanički naziv
- Vaccinium corymbosum
- Preporučeni termin sadnje
- Jesen ili rano proleće
- Okvirni razmak sadnje
- 1,2 × 3 m ili 1 × 2,5 m
- Poreklo
- SAD (Weymouth, Nju Džersi); ukrštanje (Jersey × Pioneer) × (Stanley × June) iz 1935, odabrana 1941, u promet puštena u decembru 1952.
- Način rasta
- Uspravan, bujan i krupan žbun vitkih, povijenih izdanaka, visine oko 120–150 cm.
- Plod
- Srednje krupne do krupne, svetloplave bobice dobrog ukusa i srednje čvrstoće; sklone pucanju.
- Otpornost
- Osetljiva na antraknozu, virus mozaika i mumifikaciju plodova; višak vlage podnosi bolje od sorte Duke; ima vrlo dobru zimsku otpornost.
- Sorta
- Bluecrop
- Podloga
- Borovnica se gaji na sopstvenom korenu, bez klasične voćarske podloge.
- Tip proizvoda
- sadnica borovnice
- Vreme cvetanja
- Kasnije od sorte Duke, pa je manje izložena poznim prolećnim mrazevima.
- Vreme sazrevanja
- Srednji rok zrenja: berba počinje oko 8 dana posle sorte Duke, a plodovi sazrevaju postepeno, uglavnom u julu.
- Preporučen razmak sadnje
- 1–1,2 m u redu i 2,5–3 m između redova
- Oprašivanje
- Rađa i sama, ali druga sorta u blizini povećava prinos i krupnoću ploda; pčelama je manje privlačna od sorte Duke.
Sadnja, nega i čuvanje
Sadite borovnicu u kiselo, humusno i dobro drenirano zemljište ili u pripremljen supstrat za borovnice.
Obezbedite jako kiselo zemljište (pH 4,0–5,5); ako je pH viši, zakiselite ga kiselim tresetom, piljevinom četinara i sumporom.
Iskopajte sadnu jamu široku 60 cm i duboku 40 cm i napunite je mešavinom kiselog treseta, piljevine četinara i peska.
Izaberite sunčano mesto zaštićeno od jakih vetrova.
Pošto borovnica ima plitak koren, redovno malčirajte i zalivajte mekom vodom, po mogućstvu kišnicom, jer tvrda voda iz vodovoda može da podigne pH zemljišta.
Sadite na razmaku od oko 1–1,2 m u redu i 2,5–3 m između redova.
Održavajte pH zemljišta oko 4,5–5,0, a ako je viši, zakiselite ga sumporom u jesen pre sadnje.
Orezujte jače nego druge sorte, jer se bez toga žbun prerodi, grane postanu tanke, a plodovi sitni.
Malčirajte i navodnjavajte ujednačeno, jer borovnica teško podnosi kolebanje vlage u zemljištu.
Dok se sadnica ne ukoreni, redovno je zalivajte i održavajte prostor oko žbuna bez korova.
Đubrenje planirajte prema analizi zemljišta i fazi rasta.
Plodove rashladite odmah posle berbe, da sačuvaju čvrstinu i kvalitet.
Za kratko čuvanje koristite plitku ambalažu i temperaturu od oko 0–2 °C i ne sabijajte plodove.
Za duže čuvanje plodove što pre zamrznite ili preradite u džem, sok ili deserte.
Slične sadnice
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.