Vinogradarska breskva
Vinogradarska breskva se često sadi uz vinograde jer dobro koristi prostor na sunčanim položajima. Ova domaća populacija nudi plodove različitih boja mesa koji sazrevaju u septembru.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 260 RSD
260 RSD
Opis sorte
Sadnja Vinogradarske breskve preporučuje se na sunčanim mestima koja su zaštićena od hladnih vetrova. S obzirom na to da sazreva kasno, od avgusta do kraja septembra, lako se uklapa u kalendar radova sa ostalim voćnim vrstama i lozom. Potrebna su joj laka, peskovita zemljišta, dok treba izbegavati vlažne terene sa visokim nivoom podzemne vode. Plodovi su maljavi i težine do 102 grama, pogodni za osveženje tokom berbe drugih kultura. Seme ove breskve se često koristi za proizvodnju podloga zbog prirodne prilagođenosti našem podneblju.
Detalji
- Botanički naziv
- Prunus persica
- Preporučeni termin sadnje
- Rano proleće (februar – mart)
- Okvirni razmak sadnje
- 4 × 3 m ili 4 × 2,5 m (intenzivno)
- Poreklo
- Domaća, veoma raznolika populacija breskve (Prunus persica) u Srbiji; nije jedinstvena sorta.
- Plod
- Promenljiv po tipu: oko 40–102 g, maljav, zelene do žute osnove, ponekad s crvenilom; meso belo, krem ili žuto; koštica se odvaja.
- Otpornost
- Sejanci kao podloga dobro podnose niske temperature i sušu i otporni su na pepelnicu i kovrdžavost lista.
- Tip proizvoda
- voćna sadnica
- Vreme sazrevanja
- Kasna: od sredine avgusta do kraja septembra, a većina tipova u septembru.
- Oprašivanje
- Breskve su uglavnom samooplodne, pa i jedno stablo može da rodi.
Sadnja, nega i čuvanje
Sadite breskvu na toplo, sunčano mesto zaštićeno od hladnih vetrova; u Srbiji se uspešno gaji u Vojvodini, Šumadiji i južnim delovima zemlje.
Izaberite lako, peskovito i propusno zemljište sa pH 6,0–7,0, a izbegavajte teška, vlažna zemljišta i visok nivo podzemne vode.
Sadnju obavite u rano proleće, a od početka planirajte redovnu zaštitu od kovrdžavosti lista, najvažnije bolesti breskve, i od monilije.
Orezujte breskvu svake godine, jer rađa na jednogodišnjim izdancima; prvi rod stiže 2–3 godine posle sadnje, a stablo je kraćeg veka, 15–20 godina.
Dok se sadnica ne ukoreni, redovno je zalivajte i održavajte prostor oko stabla bez korova.
Đubrenje i zaštitu planirajte prema analizi zemljišta i fazi rasta.
Plodove rashladite odmah posle berbe, jer se koštičavo voće kraće čuva.
Za kratko čuvanje izdvojite plodove bez oštećenja i držite ih na hladnom.
Za preradu koristite potpuno zrele, zdrave i neoštećene plodove.
Slične sadnice
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.