Trešnja Lapins

Sadnju obavite u jesen ili rano proleće na sunčanom, dobro dreniranom položaju.

Razmak sadnje prilagoditi podlozi; u praksi se često koristi 4–5 m između stabala u klasičnim zasadima.

Spojno mesto kalema ostaviti iznad zemlje i obezbediti dobru potpornu i rezidbenu strukturu krošnje.

Sadnju obavite u jesen ili rano proleće, na osunčanom položaju i u dobro pripremljenom zemljištu.

Pre sadnje skratite oštećene delove korena, zalijte sadnicu i obezbedite da spojno mesto kalema ili korenov vrat budu pravilno postavljeni u odnosu na površinu tla.

Posle sadnje obavezni su zalivanje, malčiranje i redovno praćenje prijema sadnice tokom prve vegetacije.

Trešnja je jedna od najukusnijih voćnih vrsta, a u Srbiji se uspešno gaji u umereno kontinentalnim uslovima. Sadnju obavite u jesen ili rano proleće na sunčanom, zaštićenom mestu.

Trešnja zahteva duboko, propusno zemljište. Ne podnosi stajaću vodu i teška glinasta zemljišta. Optimalan pH je 6.0-7.5. Ako je zemljište vlažno, preporučuje se sadnja na humke.

Većina sorti trešanja zahteva oprašivač — posadite barem dve sorte koje cvetaju u isto vreme. Lapins i Stela su samooplodne sorte, ali i one bolje rode uz oprašivač.

Trešnja počinje da rađa 3-4 godine od sadnje. Ptica su najveći neprijatelj — razmotrite mrežu za zaštitu od ptica kada stabla počnu da rađaju.

Posle sadnje redovno zalivajte dok se sadnica ne ukoreni i održavajte zonu oko stabla bez korova.

Rezidbu prilagodite vrsti i bujnosti sorte, uz uklanjanje oštećenih i suvišnih izdanaka.

Đubrenje i zaštitu planirajte prema analizi zemljišta, fazi rasta i lokalnim uslovima proizvodnje.

Plodove trešnje rashladiti odmah posle berbe radi očuvanja čvrstine i kvaliteta.

Za transport i kraće čuvanje koristiti zdrave, neoštećene i suve plodove.

Čuvanje ploda zavisi od sorte, stepena zrelosti i lokalnih uslova skladištenja.

Za najbolje rezultate skladištiti samo zdrave i neoštećene plodove.

Čuvanje ploda zavisi od sorte, stepena zrelosti i lokalnih uslova skladištenja kod vrste trešnje.